English

KK Partizan NIS

Petak, 27.09.2019 (20:00)

  • VS

Petak, 27.09.2019 (20:00)

VESTI

Ostale Vesti »
18.03.2015 · 00:00

Đumić: Bilo je malo treme

Sport - R. NikolićBožo Đumić, nova čvrstina i sigurnost u crno - belom reketu, posle uvodnog dela adapatacije:Bilo je malo treme od Vujoševića Jeste, na početku, pa došao sam u najveći klub. Hoće to i od nepoznatog, a sve je bilo takvo za mene u novoj sredini. Potrajalo je dok nisam upoznao kako funkcioniše klupski sistem. Gotovo preko noći mu se promenio život, iako nije bilo ni loto devojke, a još manje „sedmice”. U srpskim, košarkaškim uslovima to već decenijama podrazumeva dolazak u Partizan gde se Božo Đumić (23, 208) igrom sudbine (i odlaska Gagića) obreo pre nešto više od mesec i po dana.

Nije bio mali broj onih koji nisu mogli da prikriju izraz čuđenja, da bi usledilo „upoznavanje” sa momkom čija je seniorska karijera, do tog trenutka, bila vezana za crveno - beli dres Vojvodine. Ipak, u najtrofejnijem nacionalnom kolektivu, ne završava se slučajno. Iako je trebalo brzo, praktično u hodu da „preskoči” ne malu razliku igranja u domaćim i regionalnim okvirima, pa još u klubu koji u bližoj prošlosti ne pamti sezonu bez trofeja. Šta se motalo po glavi (krilnom) centru, koji više nije klinac, ali ni od onih koji su skoro sve, pod obručima, preturili preko glave... - Klub je kao porodica, a kada je tako onda je sve lakše, od prijema do adaptacije - počinje priču Đumić.

Da li je bilo treme od Duška Vujoševića, trenera izuzetno posvećenog izabranicima, ali i prilično autoritativnog? - Jeste, ali malo, na početku. Hoće to i od nepoznatog, a sve je uglavnom bilo takvo za mene u novoj sredini. Sve je bilo novo i veliko za mene, od kluba, trenera, saigrača...Potrajalo je dok nisam video i upoznao kako funkcioniše klupski sistem. A kasnije je rođeni Vrbašanin počeo lagano da se „odrmzava”, da bi proteklog vikenda, protiv Zadra, uprkos debi magnetu američkog kolege Akojona, odigrao i nešto više od epizode. - Samo sam se trudio da što bolje iskoristim minute, da bude što manje grešaka, a što više pomoći. Ne mogu da kažem da sam se skroz adapatirao, ali se sve više uklapam, tu su i saigrači sa savetima, ide... - skromno će sagovornik.

Iako poeni odavno nisu glavno (jedino) merilo, dvocifren učinak (11, 5-4 za dva, 6 sk, 15 ind za 21 min) Đumića ne može da ne „povuče” oko, ali i racionalno i zrelo korišćenje minutaže. - Koševi se uvek više pamte, nego neki drugi doprinosi, igre u odbrani, ili neka druga uloga. Drago mi je, ali uvek može bolje, kao što je najvažnije šta tim uradi, to je logično. A crno - beli su zaključno sa Zadrom nanizali 12. uzastopnu pobedu u regionalnom takmičenju odnosno od kraja decembra, račinajući i srpski Kup, izgubili su samo jedan, polufinalni meč (Zvezda). Ipak, posao oko pozicije za plej - of ABA lige nisu završili. Tačku bi trebalo da udare u nedelju u odlučujućem okršaju sa Budućnošću. U igri je sve, od drugog do četvrtog mesta... - Čim smo završili meč sa Zadrom, krenula je priča o utakmici u Podgorici. Nezahvalno je davati obećanja, osim onog da se već uveliko pripremamo za taj duel, ogromnog značaja i za jedne, i za druge. I da neće izostatai maksimalni angažman - poručio je Đumić.

Svet je zapravo maliNovosadski prijateljiBožo je pun hvale za saigrače, zahvalan na pomoći kada je „banuo” u Partizan, savete, druženje... Ponavlja se reč „svi”, a tek na insistiranje da li sa nekim prvotimcem provodi malo više vremena, kratko će: - Sa Nikolom Milutinovim. Da li je to druženje po „poziciji”? - Moglo i pod takvo da se podvede - nije se dao zbuniti Đumić. Ali, brzo je stigao dodatak na temu kako je svet zapravo mali. - Pričajući sa Tepom (Tepić) i Nikolom, otkrili smo da imamo i zajedničke prijatelje u Novom Sadu.Đumić je u „veliki svet”, doduše novosadski, krenuo sa 13, 14 godina iz male Crvenke, gde je počeo da igra košarku.

Sve ostalo, do odlaska u glavni grad, vezano je uglavnom za klubove srpske Atine, Novi Sad i Vojvodinu, uz sezonu u kruševačkom Napretku. Kada ga upitate za razliku između gradova distanciranih na 70- ak kilometara, Božo će: - Pa, brzina u korist Beograda. Mada je i Novi Sad počeo da „ubrzava” u poslednje vreme. Iako sam za taj grad vezan na poseban način, zbog košarke i školovanja, brzo sam se navikao na Beograd. Ne snalazim se loše, iako se sve uglavnom svede na dvorana - kuća - putovanja - priznaje nekadašnji član kadetske i juniorske selekcije Srbije („nije bilo medalje, već dva četvrta mesta”).