English

KK Partizan NIS

Sreda, 18.12.2019 (20:30)

  • VS

Sreda, 18.12.2019 (20:30)

VESTI

Ostale Vesti »
20.01.2015 · 00:00

Pavlović: Igram, pobeđujem, uživam...

Sport - R. NikolićAleksandar Pavlović, iskusno krilo Partizana NIS, kome bi mogli da pozavide na žaru, energiji, želji i još po nečem: Nije važno u kojoj si dvorani, u kom mestu, toliko sam se uželeo ovog naroda, atmosfere, a tek naši navijači, priča za sebe Pet pobeda u nizu, u klubu kucaju u drvo - svi zdravi, budi li se lav iz Humske u jednoj od turbulentnijih sezona otkada su različite generacije diktirale odnose i vrednosti pod obručima regiona i Srbije. Nije Partizan NIS još ništa završio po pitanju klupskih ciljeva, koji se, u vreme kada se o tome obično priča, uglavnom nisu konkretno ni pominjali u silnoj borbi sa tankim finansijama. Po poslednjem, i dalje, ni visibabe, a kamoli ruže da procvetaju, ali momci u crno - belom su zaigrali. Mnogo bolje i zrelije nego kada se sezona otvarala.

Više se ne broje porazi, nego pobede u regionalnom takmičenju sa aromom evroligaške pozivnice najboljima (finalistima plej - ofa). Uspešno arhiviranje gostovanja u Valjevu bio je još jedan korak ka „cementiranju” pozicije, koja obezbeđuje doigravanje. Trenutno, sa četvrtog mesta, iste mete - isto odstojanje s obzirom na ubedljiva izdanja Budućnosti i Cedevite, ali i Olimpije, koja se lako ne odriče od ambicija. Aktuelni srpski šampion je skoro kompletan (bez Bezbradice), ne baš lako i glatko, ali prilično dominantno izašao na kraj sa Metalcem. A Aleksandar Pavlović je opet bio jedan od onih bez koga bi sve bilo teže, rizičnije, neizvesnije... Uostalom, nikoga srećnijeg od navijača najtrofejnijeg srpskog kluba, kada se vratio, da pomogne, kao i u sred prošle sezone, rođeni Baranin. - Sve je bilo fenomenalno, od ambijenta do, logično, rezultata. Zbog poslednjeg su domaćini verovatno razočarani, ali je bilo pravo uživanje igrati u Valjevu, pa to je pravi grad košarke. A mi smo krajnje ozbiljno shvatili taj duel i, idemo dalje - raspoloženo priča krilo.

Nekadašnji član NBA karavana, čak čitavu deceniju u sedam klubova, nikada nije krio da mu je Partizan, pored profesionalnog izazova, nešto „više” u karijeri. Teško je shvatiti tu količnu emocija, a još teže žar i energiju u 31. posle najvećih scena i okršaja, kao da je na početku dokazivanja... - Uvek sam davao kompletnog sebe, takav sam, a kad uza sebe imaš takve navijače kao što ih ima Partizan, onda ništa ne boli, nema umora. Pa i ako ima, istrčiš na zagrevanje, a „Pionir” već 80 odsto pun i, sve zaboraviš, ne bih znao kako drugačije da objasnim.

Ipak, tolika želja, a tek se igra jedna u moru važnih utakmica, pa u nekoj maloj dvorani, sve je to daleko od nekadašnjih velikih pozornica, ali... - Ma uopšte o tome ne razmišljam, niti gledam iz tog ugla. Pa ja sam se toliko uželeo ovog naroda, atmosfera, ovdašnjih utakmica, uživam i igram u najkraćem. Kako da te ne ponese ambijent kada se napuni „Pionir” ili ovo poslednje, valjevska Hala sportova, ti ljudi, navijači... Ni posle skoro dve profesionalne decenije strast Pavlovića ne popušta, a tek da bude još trofeja sa klubom za koji ceo život navija i koji je gledao i kada je karijera tekla negde, tamo daleko... - Timski ide na bolje, logično, nije to još uvek maksimalno, ali hvatamo zalet.

Kada gledam iz ličnog ugla, mislim da ulazim u formu i bolje se osećam nego kada sam se gnjavio sa lakšim povredama u poslednja tri meča. Crno - beli su prvo „gledali” ka kvartetu pozicija ABA lige u periodu kada je bilo više minusa od onog drugog. Onda su uhvatili korak, šta i kako dalje? - Krajnji cilj je plasman u plej - of. Sve ostalo da sada kombinujemo, prilično je u vazduhu. Osnovna ideja vodilja bi trebalo da bude maksimalno obezbeđivanje četvrtog mesta. Da pričam koliko bi trebalo još da dobijemo utakmica u preostalom ligaškom delu, ma nisam te prirode. Uvek moramo da doigramo do poslednjeg atoma, da u svaki duel ulazimo da moramo da dobijemo da bi bili sigurni za doigravanje. Jer, gde je ko trenutno na tabeli, a ima još osam kola i pet, šest konkurenata, sve je otvoreno. Znači, uvek odigrati žestoko, na pobedu i ne boli glava - jednostavno će Pavlović. U prilog tome da crno - belima i ne predstoji tako težak zadatak, bivši reprezentativac nastavlja: - Imamo sasvim dovoljno vremena i prostora za trening, igramo jednu utakmicu nedeljno, idealno za tim gde ima mladosti i neiskustva.

Nema osvrtanja na niz koji je iza nas, samo pogled napred. Sledeći rival, maksimum i, tako do kraja ligaške faze. I, da ne zaboravim, da nas sve zdravlje posluži - poručuje Saša Pavlović.Šta je najvažnije SRCE PRE BOLA- Ne bih se bavio više košarkaškim poslom, da nisam u stanju da igram punog srca. Da se razumemo, svaki profesionalac u karijeri odigra 90 odsto mečeva preko granice bola odnosno počne sa tim osećajem, ali kada se zagreješ, onda počneš da osećaš nešto drugo. Igru, navijače, atmosferu, ništa drugo nije važno - priznaje Pavlović.I kada je mnogo teško DIŠEMO KAO JEDAN O tome kako Partizan NIS (ne) stoji finansijski najbolje, kako se kasni sa platama igračima i ostale nevesele teme, Duško Vujošević se potrudio da se dovoljno puta oglasi. I kada ga stigne neblagonaklon pogled ili (in)direktna opomena, trener Partizana obeća da će da nastavi da priča. A igrači, ćute igraju i, gaje li nadu u bolje sutra? - Trener radi neverovatan posao, onako kako bi uvek trebalo. Kada bira igrače, na prvom mestu, ili barem ravnopravno su ljudski i košarkaški kvaliteti.

Znao sam situaciju i kada sam se vraćao u klub, kao i ostali članovi, ali dišemo kao jedan. Iz svega možeš nešto da „izvučeš” za sebe ako si maksimalno dobar. I to je to, da ne pričamo više o novcu. Ali, otkriću ću vam nešto. Vraćamo se iz Valjeva, posle utakmice, a priča sa Mačvanom ide otprilike ovako - nikada možda nije bilo teže klubu finansijski, a atmosfera, ma ne da se opisati. I to je naša pobeda, i to velika - iskusno će Saša.Brojčani odnos na tribinama SKUPE SE, PA SE RAŠIRE Na pitanje o brojčanom odnosu navijača na tribinama valjevske Hale sportova, Saša će šeretski: - Na početku utakmice, Metalac je imao malo više simpatizera, ali je i „grobara” bilo sasvim dovoljno. Na kraju, kada smo ih pozdravljali i pevali, kao i uvek, kao da ih je bilo više...